ИЗБОРИ 2016

2016valasztas

ЛИСТА СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА ОВЛАШЋЕНИХ ЗА ВОЂЕЊЕ И ПРИСТУП СЛУЖБЕНИМ ЕВИДЕНЦИЈАМА У ОПШТИНСКОЈ УПРАВИ ОП

3

Конкурси

konkursi

orlovaca1orlovaca2orlovaca3

На територији молског атара скоро да се може рећи да није било већих бара изузев корита старе Тисе, које је, све до задњих регулационаих радова седамдесетих година овог века, било добро зарасла и местимично забарена површина воде.
У овом крају, једино на већ поменутој лесној тераси, постоје слабо изражене мање депресије, које су прекривене слатинастим земљиштем. Све су оне углавном без воде, осим једне, баре Орловаче, која се налази на самој граници са атаром Бачког Петровог Села, на око 3 км од асфаалтног пута Нови Сад-Бечеј-Сента-Хоргош, односно на око 800 метара од желеyничке пруге Бечеј-Сента.
Орловача је сада запуштена површина баре, али је по својо бочастој води и лековитом блату била позната, у ранијим временима, не само у ближој бећ и у даљој околини.
Лековитост воде и блата из баре Орловаче била је позната локалном становништву још у XИX. веку. Током времена се сазнање о лековитости те баре проширило, тако да су на Орловачу долазили људи и из удаљених места тражених лека својој болести. Како би се удовољило захтевима све већег броја болесника отворена је 1910. године прва приватна бања на том месту у власништву Пинтер Маћаша из Бачког Петровог Села – звана БАЊА ОРЛОВАЧА.
Први стручни и квалификовани хемијски преглед воде, као и оцену квалитета, извршио је, у Будимпешти, 3. априла 1912. године професор хемије др Ханко Вилмош, члан Мађарске академије наука. Том приликом је дата висока оцена квалитета хемијског састава воде, нарочито за лечење разних облика реуматизма и болести женских гениталија. Између два светска рата је такође вршена анализа воде из Орловаче у Државној лабораторији у Београду, а у Балнеолошком институту у Београду се налази посебан досије о раду бање између два рата.
Хемијском анализом воде нађени су следећи елементи: Натријум, Калијум, Сумпор, Магнезијум, Калцијум, Алуминијум, Манган, Гвожђе, Силицијум, Хлор-јон, Хидрокарбонат-јон, слободна угљена киселина, а посебно још и доминантна хемијска једињења: Натријумсулфат, Магнезијумсулфат, Натријумхлорид. Према овоме воде бање Орловаче спадају у групу ткв. салинично-муриатичних вода, чије је главно дејство у лечењу реуматичних болести и болести женских полних органа.
Поред физикалног деловања воде или блатног паковања, при чему долази до промене хидростатског притиска, лакше покретљивости тела, зглобова и термалног ефекта услед чега се стишава бол, смањује оток, побољшава ресорпсција, главно деловање ових вода је хемијско, јер минерали из воде делују надражајно на саму кожу, или пак долази до апсорбције јона преко коже.
По својим грађевиским капацитетима бања је, у то време, спадала у ред развијенијих бања у Србији. Смештај болесника и бањских гостију био је, за оно време, изврстан, јер је бања имала на располагању око 50 соба, махом једнокреветних и то у једној згради 16, а у другој 32 собе, смештене у веома лепој и пространој багремовој шуми. У бањи је постојао и ресторан за око 70 болесника или бањских гостију. И ресторан, као и цела бања, био је у приватном аранжману, а задњих пет година држао га је Ћорић Милорад из Мола.
Експлоатација воде у бањи се вршила само из површинских слојева, преко копаног бунара у који су се трансудацијом сливале воде, а одатле се моторном пумпом извлачила и транспортовала у резервоар капацитета 3.000 литара, у ком се и загревала. Тако загрејана вода се разводила у купатила, капацитета 16 када за водене купке и 14 када за блатна паковања.
Блато се са површине односило у посебан казан за загревање и након тога транспортовало у капатила.
Болесници су били под сталним надзором бањског лекара, који је вршио прегледе, одређивао куре купки и блатног паковања и континуирано пратио опоравак пацијената.
Бања је радила сезонски и то од 1. маја до 1. октобра. Како је у сезони увек било пуно гостију и како је бања била доста удаљена од железничке станице у Молу, железница је, у свом реду вожње, предвидела да у сезони воз стане код боктернице, која је била близу бање и одакле је госте и болеснике, до бање и назад, превозила посебна фијакерошка служба.
Без сумње је, по својим квалитетима, бања Орловача спадала у ред најпознатијих бања те врсте у Србији. То даказују не само постојеће хемијске анализе воде и блата, него и подаци добијени од старих лекара, који су тамо радили. Посебно је значајан податак да су Меленци, који данас фигуришу као једна од најбољих бања у Војводини, пре ИИ светског рата хтели да откупе Оровачу, а после рата су носили камионима блато са Орловче за Меленце. У оно време је репутација бање Орловаче била толика да су у њу долазили болесници не само из Војводине, него и из других крајева наше земље, па чак и из Мађарске и Румуније.
Бања, коју смо описали, постојала је све до катастрофалних поплава 1942. године, када је вода порушила све објекте и бања престала да постоји. Након завршетка ИИ светског рата земљиште на којем се налазила бања је национализовано и од тада па све до данашњих дана није се нашао нико ко би извршио ревитализацију бање Орловаче.
Почетком седамдесетих година овог века, прим.др Радомир Марић гинеколог из Мола, познавајући лековитост воде и блата са Орловаче у лечењу поменутих болести, покушао је да покрене активности око ревитализацију бивше бање.
Прикупио је обиље података о анализама воде са Орловаче и сачинио један елаборат: Информација о бањи Орловача и предлог за њену поновну експлоатацију у којем је обрадио могућност поновне експлоатације бање.
Крајем седамдесетих година Скупштина општине Ада затражила је од Геоинститута из Београда израду једног програма истраживања воде и земљишта у околини баре Орловаче у циљу утрврђивања њиховог хемијског и минералошког састава, ради евентуалног обнављања рада бање Орловаче.
Поменути институт је почетком 1980. године доставио СО Ада тражени програм под називом Програм – истраживање пелоида, површинских и подземних вода бањског подручја Орловача (Ада – Мол). Овим програмом је предвиђено испитивање земљишта у ширем региону око саме баре, у циљу обезбеђења неопходних и довољних количина пелоида за планирани бањски комплекс са терапеутским блоком од 250 кревета и 1550 гостију. У ту сврху предвиђено је испитивање терена око баре у три етапе: у првој 59, у другој 119 и трећој 423 ха.
По мишљењу овог института, испитивање само наслага пелоида у води баре не би дало довољне гаранције за дужи период експлоатације бање према захтеваном капацитету. Због тога је потребно утврдити постојање резервних количина пелоида, истог састава, на предложеном простору.
Према овом програму, а на захтев СО Ада, исти Институт је 15. 8. 1980. године доставио извештај о извршеном испитивању пелоида и воде баре Орловача. Овим испитивањем воде са обода и из средине баре утврђено је да је минерална вода баре магнезијско-натријумско-сулфатна са бромом и алкалијама. Испитивањем минералне воде из бунара удаљеног око 1.000 метара од баре, одмах поред железничке пруге, утврђено је да је она мањег степена минерализације и да је то алкално-бикарбонатна вода са повећаних садржајем сулфата натријума и магнезијума, као и натријумхлорида. Испитивање пелоида са обода и из воде баре дало је сличан резултат као и испитивање саме воде.
Нажалост са даљим испитивањим се овде стало. Средстава за даља обимнија и скупља истраживања, у то време, није више било, касније је изгледа спласнуо ентузијазам појединаца и тако је Орловача остала и даље само бара и можда неискоришћена могућност Мола да на плану бањског туризма учини нешто на свом развоју и покуша да се покрене из учмалости у коју полако али сигурно тоне.

Ada

CimerCOLOR

Језичка права у Србији

nyelvhasznalat

Туристичка Организација

TOA 1

Канцеларија за дијаспору

dijaspora

ЈКП "Стандард"

standard

ЈП "Адица"

adica

Техничка Школа

logomsc

Водич кроз општину

vodic

VIP Fond

viplogo

SKGO

skgo

IFIX

DSC098171-OK2

Wikipedia

wiki